Dr Gordana Božilović Petrović: Teško ubistvo
Monografska studija doc. dr Gordane Božilović-Petrović pod nazivom “Teško ubistvo” bez ikakve sumnje ispunjava najviše standarde i kriterijume koji su predviđeni, ili se naprosto podrazumevaju kada je rec o akademskim uzusima, i predstavlja značajan doprinos našoj krivično-pravnoj teorijskoj misli. Ta vrednosna ocena ovog spisa odnosi se kako na strukturisanost samog rada, valjano korišćenje odgovarajućih a naučno verifikovanih metodoloških postupaka, jezičku preciznost i stilističku odmerenost koja je bliska “beogradskoj školi” naučnog izlaganja, tako i na spoznajne učinke autorke o značaju i društvenim reperkusijama ove, na žalost, sve rasprostranjenije pojave našeg savremeništva.
Autorka je primenila sve potrebne postupke, od istorijskog, komparativnog, sve do funkcionalnog, kako bi ušla u meritum teme koja je odavno u fokusu krivičnopravnih mislilaca. Pri tom, autorka je uspela da nađe meru između različitih škola i njima imanentnih hermeneutičkih pristupa i došla do onih definicija koje neće biti samo puki kompromis između njih, ili pak kompilaciju različitih orijentacija, već originilno tumačenje i sintezu konstitutivnih elemenata bića krivičnog dela “teško ubistvo”.
Kritikujući mnoga stanovišta i shvatanja ovog krivičnog dela, od normativnog, realističkog, objektivno-subjektivnog formalnog poimanja krivičnog dela, do objektivnog pristupa čiji je najistaknutiji zagovornik Toma Živanović, doc. dr Gordana Božilović-Petrović ponudila nam je sveobuhvatne definicije koje su nedovodljive u pitanje. Iako se može učiniti da se uvodne napomene, bazirane na istorijskoj retrospektivi i komparativnim analizama, preekstenzivne pa utoliko i izlišne, taj utisak je varljiv budući da bi njihovo odstranjivanje, pa čak i redukovanje, narušilo koherenciju dela, kao i autorkinu očiglednu nameru da svoje stavove, da se namerno latimo pleonazma, postupno gradira kako bi svaki od njih mogao doseći svoj značenjski klimaks.
Autorkina potreba da fenomen teškog ubistva sagleda i iz perspektive “lepe književnost” i dokazane empatije čitalaca prema likovima koji su počinioci teških ubistava, zaslužuje posebne pohvale, kao i njeno pozivanje na tumačenje Dostojevskijevog Raskoljnikova iz pera Nikole Miloševica, izneto u glasovitoj knjizi “Negativan junak”.
Imajući u vidu sve iznete vrednosne ocene, kao i činjenicu da rukopis može poslužiti i studentima kao sekundarna literatuta tokom izučavanja pravnih nauka, prosvećenim laicima da prodube svoja antropološka ispitivanja onoga što zovemo ljudskom prirodom, rukopis doc. dr Gordane Božilovic-Petrović pod nazivom “Teško ubistvo” izdavaču svesrdno preporučujemo za objavljivanje.
Prof. dr Zorica Mršević
Institut društvenih nauka Beograd
Fakultet za evropske pravno
političke studije, Novi Sad
