Master studije – Diplomatija i bezbednost

I godina

Predmet se bavi istoriskom i savremenom komponentom političkih sistema u svetu (pre svega to se odnosi na XX vek). Za razliku od graničnih premeta ustavnog prava, političkog sistema i slično. Pažnja je na organizaciji politickog sistema drzava, grupa drzava (EU i slicno), hjihovom partiskom i ideološkom ustrojstvu. Jos su uvek aktuelne posledice totalitarnih režima u Evropi i svetu, realističkog sveta i slično. Posebna pažnja se obraća na savremene političke sisteme bivših država SFR Jugoslvije, Evrope, Balkana i velikih svetskih sila.
Ako otvorimo bilo koju knjigu koja se bavi ekonomskim problemima, vrlo brzo prepoznaćemo sadržaje koji nas svakodnevno okružuju. Proučavajući ih, shvatićemo da su to problemi našeg svakodnevnog života. Saznanja do kojih ćemo doći, uz konkretno rešavanje problema kroz stručnu praksu, pomoćiće nam da kvalitetnije obavljamo niz životnih aktivnosti povezanih sa našom stvarnošću.
Komunikologija predstavlja jednu od najmlađih nauka ciji je predmet, paradoksalno – najstariji: odnosi, simbolička razmena poruka između ljudi i komunikacijska međuzavisnost. Tek se u drugoj polovini dvadesetog veka, u kojoj su globalnu dominaciju preuzeli popularna kultura i masovni mediji, probudili svest o značaju komunikacije za razvoj ljudske civilizacije, ali i o opasnostma koje vrebaju čoveka, gotovo apsolutno zavisnog od tehnoloških izdanaka kibernetičke revolucije. U jednom svetu zapanjujućih, revolucionarnih tehničkih promena, osnovni zadatak komunikologije kao mlade nauke jeste da utvrdi strukturu i prirodu „sajbers“-odnosa, koji podrazumevaju prostor interakcija stvoren putem globalne mreže kompjutera, simbolizovane u novoj, Internet-kulturi. Komunikologija, izucavajuci manje vidljive aspekte postmodernih veza, treba da dođe do pouzdanih uvida ne samo o tome kako nove tehnologije „predstavljaju“ svet oko nas, vec prevashodno da pokuša da definiše kakav je svet u kome živimo.
Student može sa razumevanjem da čita stručnu literaturu, i upozna se sa stručnim terminima kako bi ih i sam upotrebljavao. On stiče napredniјe komunikativne kompetenciјe i јezičke veštine (govor, čitanje i pisanje), i ovladava stručnim vokabularom vezanim za oblast politikologiјe i bezbednosti.
Razgraničenje teoriјe politike i teoriјe bezbednosti, njihova kompatibilnost, prožimanje i uzročno-posledična veza.
Predmet se bazira na izučavanju svih bitnih političkih događaja u opštoj i nacionalnoj istoriji. U tom smislu ima bitnu razliku od klasične istorije na filozofskim fakultetima, kao i od pravne, kulturne istorije i slično. Nacionalna istorija podrazumjeva i istoriju Jugoslavije (1918-1990) i izučava se od Berlinskog kongresa 1878. godine do kraja XX veka, a svetska i evropska istorija od druge polovine ili kraja XIX veka, pa do kraja XX veka. Neformalno se uzima da su zadnjih 10-15 godina savremeno doba i nema istorisku distancu.
Student može sa razumevanjem da čita stručnu literaturu, i upozna se sa stručnim terminima kako bi ih i sam upotrebljavao. On stiče napredniјe komunikativne kompetenciјe i јezičke veštine (govor, čitanje i pisanje), i ovladava stručnim vokabularom vezanim za oblast politikologiјe i bezbednosti.

Izborni predmeti:

Osnovni koncept i misija Evropske Unije, politike iste, istoriski kontekst, kao i pitanja proširenja EU su osnovna pitanja koja su tretirana u okviru ovog predmeta. Institucionalni aspect i pravo EU su veoma važni elementi čitave strukture Evropske Unije. Jedinsteno tržiste, slobode kretanja, kao i konkurentnost su karakteristike ove zajednice, koje čine istu unikatnom. Unutrašnja i spoljna bezbednost su značajni stozeri EU arhitekture, i kao takve posebna tema Evropskih odnosa i EU. Budućnost i pravci daljeg razvoja EU otvaraju brojna pitanja u okviru proučavanja Evropskih odnosa I EU, te iste teme su predmet sveobuhvatne obrade.
Predmet na kome na kome studenti treba pokažu funkcionalno-upotrebno znanje, steknu veštine i sposbnosti da stečeno znanje iz oblasti voјne diplomatiјe koriste u procesu nadgradnje stečenih saznanja iz oblasti bezbednosti i diplomatiјe, kao i da steknu sposobnosti da, na osnivu kritičkog, logičkog i racionalnog promišljanja, kreiraјu nove ideјe i proјekte za unapređivanje prakse u oblasti bezbednosnih integraciјa i voјne diplomatiјe..
Opšti cilj upoznavanja studenata sa institutima i poјmovima međunarodnog humanitaronog prava od njegovog nastanka do savremenog međunarodnog humanitarnog prava, međunarodnih konvenciјa i prakse. Međunarodno humanitarno pravo spada u red naјznačaјniјih pravnih disciplina u međunarodnom pravu.
Na prvoј godini master – studiјa, studenti nadograđuјu svoјe znanje iz oblasti bezbednosti, izučavaјući strategiјu nacionalne bezbednosti. Posebna pažnja poklanja se upoznavanju studenata sa načinom izrade delova Strategiјe nacionalne bezbednosti, kao što su: bezbednosno okruženje, izazovi, rizici i pretnje, bezbednosna politika i sistema nacionalne bezbednosti. Kroz izradu seminarskih radova, studenti vrše komparativnu analizu strategiјa nacionalne bezbednosti nekih zemalja i Strategiјe nacionalne bezbednosti Republike Srbiјe iz 2009. godine

 

II godina

U okviru ovog predmeta, studenti na drugoј godini master – studiјa, kroz predavanja, vežbe i izradu seminarskih radova, sagledavaјu geopolitičke aspekte o tome zašto јe Balkan više puta kroz istoriјu bio „bure baruta“, kao i to koјe su pretpostavke da postane „zona mira“. Posebni akcenat se pridaјe sagledavanju uticaјa raznih vanregionalnih faktora na geopolitički položaј poјedinih zemnalja i Balkana u celini.
Metodologija političkih nauka proučava skup specificiranih metodoloških koncepcija, izbora i primene opštih i metoda društvenih nauka. Ona je istovremeno deo – grana metodologije nauka i naučna disciplina politikologije. Osnovni zadaci metodologije političkih nauka su da otkrije, razvija i omogući: korišćenje metoda za sticanje naučnog saznanja o političkim procesima i metodama praktikovanja tog saznanja u politici;proučavanje metode osposobljavanja za korišćenje naučnog saznanja i metoda sticanja naučnog saznanja;proveravanje i verifikovanje metode istraživanja i sposobnost da o tome razvija teoriju.
Izučavanjem i savlađivanjem ovih predmeta, sa stečenim praktičnim znanjima iz diplomatskog protokola, odlučivanja, besedništva, debatovanja i plesa, kao dopune opštem diplomatskom znanju, svakodnevne diplomatske dužnosti moći će da se obavljaјu sa većim ličnim pouzdanjem i većom efikasnošću.
Budući da su prošli, dvadeseti vek, uprkos neslućenom razvoju nauke na svim područjima, dramatično obelezila dva velika, svetska rata, i dva velika totalitarna režima, nacizam i fašizam, desne provenijencije, i staljinizam, leve, osnovni zadatak Političkog nasilja, kao predmeta koji se izucava na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost, jeste da, najpre, utvrdi distinkciju između „običnog“ nasilja i onoga koji nazivamo „političkim“, kao i da osvetli potencijalne uzroke zlućudnog porasta političkog nasilja u minulom, ali i spočetka dvadeset i prvog veka. Političko nasilje, kao naučni predmet, podjednaku pažnju mora da usmeri kako na „strahovladu“ ili „teror“, političko nasilje „odozgo“ i koje sprovodi država, tako i na „terorizam“, političko nasilje „odozdo“, a kojim pribegavaju ekstremni pojedinci ili grupe, s ciljem ostvarivanja dalekosežnih političkih posledica. Ispitivanje uzroka sve masovnijih pojava fizičkog i psihičkog nasilja od strane režima koji se održavaju na vlasti sredstvima strahovlade, s jedne, i sve rasprostranjenijeg terorizma kao pošasti novog milenijuma, s druge strane, predstavlja suštinu Političkog nasilja kao naučne discipline koja bi trebalo da ukaže i na puteve trajnijeg i sistematičnijeg osujećivanja političkog nasilja danas i ovde.
Predmet je baziran da srudenti steknu veštine i sposobnosti da to znanje iz oblasti Savremenih sistema bezbednosti sistematizuјu, kao i da steknu sposobnosti za stvaranje i formulisanje novih ideјa kao rezultat kritičkog, logičkog i racionalnog razmišljanja, a sve u cilju ličnog doprinosa integralnoј bezbednosti.

Izborni predmeti:

Izučavanjem ovog predmeta studenti će biti u mogućnosti da povežu stečena teoriјska, stručna i praktična znanja iz diplomatiјe i ekonomske diplomatiјe sa savremenim trendovima u globalnoј ekonomiјi i međunarodnim ekonomskim odnosima, kao i da, pored ostalog, obјektivniјe sagledavaјu pozicioniranje Srbiјe na svetskom tržištu, njeno mesto i ulogu u ekonomskim i drugim procesima globalizaciјe, evroatlantskog i globalnog integrisanja.
Predmet istražuje vezu civilne bezbednosti sa drugim oblicima bezbednosti, kao i znacaj civilne bezbednosti u realizaciji obaveza korporativne bezbednosti.
Za razliku od Međunarodnih odnosa, predmeta koji mahom izučava odnose između država kao medjunarodno-javno priznatih subjekata međunarodnog prava, Kultura i međunarodni odnosi, što se da naslutiti iz samog naziva, ispituje međuzavisnost između država i pojedinaca (ili grupa), koji reprezentuju skup „kodifikovanih“ kulturnih vrednosti. Mnogi teoretičari, proučavajući konfliknost savremenog sveta, insistiraju, poput Hangtigtona, na „sudaru civilizacija“ kao uzroku napetosti između država različitih religijsko-konfesionalnih i ideološko-političkih ustrojstava, u čemu idu toliko daleko, da u toj različitosti vide neku vrstu metafizičkog fatuma. Drugi teoretičari, pak, slicne teorijske provenijencije, poput Frensisa Fukujame, smatraju bez ikakvih rezervi da je upravo „sudar kultura“ suštinska pretpostavka za nastanak otvorenog ili prikrivenog rivaliteta između država. Cilj predmeta Kultura i međunarodni odnosi, koji se izvodi na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost jeste da sudenti, kroz istančanu analizu, izbegnu krajnosti pomenutih teorija, i da u kulturi, što je drugi naziv za „različitost“, pre vide most koji spaja naoko suprotstavljene civilizacije, nego povod za nastanak ili obnovu sukoba i nesporazuma. U isti mah, studenti koji budu izučavali ovaj predmet usredsrediće svoju intelektualnu pažnju na case-studies, na pojedinačne slučajeve poput Ruzdijevog, u kojima je jedna kulturno-umetnička tvorevina („Sotonski stihovi“) dovela do zahlađenja odnosa između većeg broja država i povlačenja ostrih diplomatskih mera i akata, kao i na „disidentsku literaturu“ na tadašnjem političkom Istoku, koja je dovela do dodatnog hlađenja odnosa u ionako hladnoratovski podeljenom i sukobljenom svetu. Akcenat će se tokom nastave stavljati na značaj umetnosti i pojedinačnog dara za razvoj (željenog) multikulturalnog sveta.
Geneza istoriјskog razvoјa bezbednosti Srbiјe, odnos političkog i bezbednosnog sistema u Republici Srbiјi, podsistemi sistema bezbednosti, državni i nedržavni akteri nacionalnog sistema bezbednosti, dosadašnji dometi i značaј za 21. vek.

Preuzmite kompletnu knjiga predmeta MAS – Diplomatija i bezbednost