Privatna bezbednost će podići sve

CoronavirusKraj krize sa virusom se ne nazire, šta god se zvanično pričalo; jer se o virusu i dalje ne zna mnogo i ispitivanja će trajati. I ne samo to, kriza nije zdravstvena, već i ekonomska, psihološka, bezbednosna. Iako se virus povuče , vanredno stanje (iako formalno ukinuto) će trajati, u glavama ljudi, preduzetnika, nosilaca vlasti; jer je potrebno sisteme i živote vratiti u poželjno stanje. I dalje se zdrvstveni sistem (uključujući i psihijatriju) biti prenapregnuti, kao i sistem socijalne zaštite, kao i policijske snage. Frustracije, socio-ekonomska nezadovoljstva će isplivavti, kao i kriminal (koji se primirio silom prilika i policijskog časa). Nakon ovih iskustava, donosiće se nove procedure za ponašanja, za kontrolu na aerodromima, stanicama, u izdavanjima viza..Postojeći sistemi bezbednosti nisu dovoljni da iskontrolišu nove procedure, kriminal, nasilje..Postojeći privatni sektor bezbednosti nedovoljno je obučen i nedovoljno profesionalan da bude podrška državnim snagama. I to je ono što se mora menjati, iz više razloga.

I dok traje kriza sa virusom, druge krize nisu sebi dale stand-by ; migranti i dalje žele u Evropu, i njihove frustracije sadašnjim stanjem i tavorenjem rastu. I njih je potrebno proveravati, kontrolisati, sankcionisati u nedozvoljenim ponašanjima…još jedan bezbednosni izazov za postojeće snage…

Nesolidarnost država i optuživanje odakle je virus krenuo i da li je veštački stvoren, razviće nove motive za terorizam.

Bezbednosni izazovi se umnožavaju, a za njihovu predikciju i sprečavanje, potrebne su obuhvatno edukovane i uvežbane snage, onakve kakve se u svetu nazivaju industrijom civilne bezbednosti, i koje pod mandatom države pomažu u kontroli i podizanju nivoa bezbednosti u društvu i zemlji.

Industrija civilne bezbednosti će podići i ekonomiju. Proizvodnja zaštitnih sistema (video nadzori, alarmni sistemi, sistemi zaštite prevoznih sredstava), edukacija i obuka novih menadžera bezbednosti koji razmišljaju “out of the box“, podićiće BDP , kao što su u svim krizama proizvodnje vojne industrije podizale ekonomiju. Za izazove sa kojima se svet danas suočava, nepotrebne su nuklearne rakete i tenkovi, potrebno je znanje i veštine i praktično delovanje.

Sve ove krize ne zaobilaze ni nas, i ukoliko želimo da podignemo nivo bezbednosne kulture, osećaj lične sigurnosti i kontrolu rizika u zemlji, industrija civilne bezbednosti se mora profesionalizovati, izaći iz standarda bivših i penzionisanih policajaca i petodnevne obuke za licencu. Moraju se usvojiti znanja i veštine, neophodne za savremene izazove, kojima će ovaj sektor biti od poverenja građanima i podrška državi. Sektor koji razume psihološke, socijalne, raznorodne aspekte nasilja i rizika i koji želi da održi bezbednosni nivo stanovništva i države kao svoj profesionalni zadatak, nezavisan od politike i uticaja, već oslonjen samo na struku i zakone.

još tekstova na: boskovicmblog.wordpress.com

Milica Bosković
Redovni profesor, Fakultet za diplomatiju i bezbednost
ISA ISRAEL koordinator za Srbiju
boskovicmblog.wordpress.com