Industrijska-spijunazaNovo ustrojstvo sveta sve više nameće ekonomske utakmice umesto vojnih sukoba. Ove utakmice, na žalost, ne karakteriše fer-plej. Nema ratnih sukoba svetskih razmera, ali traje i to već dugi niz godina „Prvi svetski ekonomski rat”. Ekonomsko nadmetanje postalo je planetarno. Svaka nacija želi da izveze što više, svuda po svetu. Svaka ozbiljna nacija želi da dobije ovaj rat nove vrste u kome su žrtve kompanije, srednja i mala preduzeća, sa neposrednim posledicama po zapošljavanje i bruto nacionalni dohodak zemalja iz kojih su „žrtve ovoga rata”.

Dolazi još jednom doba dominacije industrijske špijunaže u svetu, špijunaže koja prati čovekovu aktivnost još iz najstarijih istorijskih perioda. Industrijska špijunaža sada postaje glavni posao tradicionalnih špijuna. Državne institucije i preduzeća sada angažuju industrijske špijune da kradu informacije. U mnogim slučajevima to su bivši vojni i civilni špijuni, ali ima i aktivnih koji su prešli na mešetarenje industrijskim informacijama. Oni imaju potrebno znanje i iskustvo, pa lako iskorišćavaju organizacije, naročito one koje ne primenjuju mere obezbeđenja podataka i ne obrazuju kadar za zaštitu istih.

Savremeno ustrojstvo sveta, karakterišu i savremeni međunarodni odnosi, a ove odnose karakteriše globalizacija. Posebno mesto i ulogu u tome imaju TNK, kojima je osnovni cilj dominacija i kontrola tržišta, a to iziskuje izuzetnu potrebu ovladavanja znanjima u svim njegovim vidovima. U borbi za tržišta, znanje je najmoćnije oružje, a do „ubojitog oružja” se uvek dolazilo na sve moguće načine, a sada se, kao sredstvo najčešće koristi industrijska špijunaža.

Velike svetske sile i njihove velike TNK, u borbi za ovladavanje svetskim tržištem postupaju, videli smo to, bez mnogo razmišljanja o pravičnosti i humanosti ili jednakosti šansi. Oni nastupaju kao partneri, na osnovu kolektivne strategije i saradnje u proizvođenju i dolaženju do zajedničkog znanja za odbranu konkurentske prednosti, ali i strategijskog pokretača razvoja i promena. Zato i ne čude izjave najviših predstavnika Centralne obaveštajne agencije SAD ( Robert Gejs, Stensfild Tarnet i Džejms Vusli) „da industrijska špijunaža ima itekakav značaj za moćne američke kompanije, a samim tim za državu i njenu bezbednost.”

Upravo države danas podvlače važnost ovladavanja kontrolom tokova informacija, tehnoloških znanja i organizacije. Svetska ekonomska kriza, ozbiljnost iste, inicirali su neminovnu potrebu, da klasična nacionalna država bude zalog kolektivnih sposobnosti naspram tehnoloških i ekonomskih mutacija sveta. Samim tim, mora se prestati sa urušavanjem klasičnih država-nacija mondijalizacijom, zaustaviti turbo kapitalizam koji želi sve da privatizuje i da jednoga dana, verujemo da je to vreme ovom krizom bar malo usporeno, neko kaže: ako je dobro, npr; nekom novom „GM-u” – dobro je i celom svetu.

Prof. dr Slobodan Simović