Doc. dr Stanimir Đukić
KORPORATIVNA BEZBEDNOST
Savremeno društvo je uređeno na osnovu raznih pravila koja imaju za cilj definisanje odnosa među ljudima. Te zakonitosti mogu biti formalne i neformalne. Formalne zakonitosti uglavnom je jednostavno odrediti, dok su neformalne teže, ili teško uočljive, čak i kada se temelje na formalnim zakonitostima.
U savremenom društvu, ukupna bezbednost, a samim tim i bezbednost korporacija i privrednih subjekata, doživljava promene, posebno u tranzicionim periodima i globalizacijom ekonomije, kao i u dinamici nacionalnog društvenog i ekonomskog razvoja, naučno-tehnološkog napretka, kako na nacionalnim, tako i na međunarodnim nivoima.
Tranzicioni period je doba promene formalnih pravila i promene institucija. Međutim, sa ovim promenama koje se dešavaju relativno brzo, često jednom zakonodavnom odlukom, neformalna pravila se menjaju sporo, premda se prilagođavaju novonastalim formalnim pravilima. Neformalni odnosi iz perioda socijalizma, u doba tranzicije evoluiraju i zajedno sa formalnim pravilima menjaju svoje lice.
Ovi odnosi prate preraspodelu dobara i moći. Tranzicione promene u mnogim zemljama donele su nove zakone o vlasničkim pravima, fiskalnom sistemu i sl., koji su gotovo prekopirani iz zakonodavstava zapadnih zemalja. Kako eksterni uticaji imaju različito delovanje u različitim zemljama, ekonomski rezultati koji su iz ovih zakona proistekli sasvim su drugačiji od onih u zemljama odakle izvorno potiču. Iako su pravila ista, razlikuje se ponašanje učesnika i način primene i njegovo sprovođenje.
S obzirom na kompleksnost i razuđenost područja na koje se odnosi, knjigu smo strukturirali i koncipirali, pored predgovora i uvoda, kroz pet ključnih tematskih celina-poglavlja, koja su dalje segmentirana na niz užih tema i podtema. Na kraju, uz priloženu bibliografiju, istraživačku građu i korišćenje relevantnih istraživačkih metoda, naveden je popis referentne literature, koja studentima i svim drugim čitaocima omogućava uvid u ono što je sve u nas, ili u našem bližem okruženju objavljeno, ne samo iz ove usko specijalističke oblasti bezbednosti, već i bliskih disciplinarnih područja sa različitih gledišta. Takođe, navedena su pojedina pitanja iz oblasti koje su u centru interesovanja, izučavanja i istraživanja korporativne bezbednosti, kao nove naučne discipline u sklopu korpusa nauka o bezbednosti.
Ambiciju Srbije da postane član Evropske Unije u prethodnom periodu ometale su težnje nove oligarhije. Članstvo u Evropskoj Uniji podrazumeva prihvatanje i poštovanje pravila i standarda. Oligarhija koja nameće svoja pravila (koja su u neskladu sa pravilima EU), ometa evropske integracije i izaziva slabljenje podrške integracionim procesima. Proces integracije se usporava ili, zaustavlja zbog usporenih reformi, oligarhija uspeva da održi status quo, još više zarobljava državu, a to rezultira udaljavanjem zemlje od novog ciklusa evropskih integracionih procesa. Ovako zatvoren začarani krug može se predstaviti sledećom šemom.
Izvod iz uvoda
