DIPLOMATIJA I BEZBEDNOST

ISSN 2620-0333 • UDK 341.7/.8 • Godina I, vol. 1 • Broj 2/2018.

UVODNIK

Diplomatija i bezbednost (broj 2, godina 1.)Sadržaj ovog broja časopisa „Diplomatija i bezbednost“ je koncipiran u tri poglavlja: prvo, koje se odnosi na temu broja posvećenog obeležavanju završetka Prvog svetskog rata i stvaranja prve jugoslovenske državne tvorevine Srba, Hrvata i Slovenaca SHS – Kraljevine Jugoslavije; drugo, koje se odnosi na radove iz oblasti „Politika, bezbednost, kultura“; i treće, u kome su prezen- tirana saopštenja.
U okviru prvog, tematskog poglavlja je prezentiran najveći broj radova. Dodatni kvalitet predstavlja, po našem mišljenju, i javna promocija ovih radova izloženih na prigodnom Okruglom stolu pod nazivom „Sto godina od završetka Prvog svetskog rata – iskustvo i pouke“, 17. decembra 2018, organizovanog od strane Instituta za strategijske studije Univerziteta odbrane i Instituta za strateške studije Fakulteta za diplomatiju i bezbednost.

Od stvaranja prve zajedničke države 1. decembra 1918. do Srbije 1. decem- bra 2018. smešten je čitav vek u kome se istorijom može mnogo toga pojasniti, ali se istorijom sadašnjost ne može promeniti, kao što nas i sadašnjost u tra- ženju izlaznih strategija državnih i nacionalnih interesa primorava da se vraćamo u prošlost. U prezentiranim radovima se iznose određena iskustva jugo- slovenske zajednice iz ugla srpskog iskustva, od kojih neka – po našem mišljenju, zaslužuju pažnju:

– U sagledavanju razvoja srpskog društva od okončanja Prvog svetskog rata i stvaranja prve zajedničke jugoslovenske države, kao i kroz različite državne okvire u kojima je Srbija egzistirala, moraju se uključiti multidisciplinarni pristupi koji će uvažiti istorijske, geopolitičke, diplomatske, bezbednosne, ekonomske, pravne, demografske, kulturološke i druge aspekte tokom 20 i 21 veka. Struktura radova je raznovrsna, uvažava ovakav pristup, ali stavlja akcenat na istorijske, geopolitičke, diplomatske i bezbednosne aspekte čime se odražava matičnost teorijskog polja kojima se časopis dominantno bavi.

– Jedan od faktora koji je veoma prisutan u naučnim analizama ove teme odnosi se na različite istoriografske pristupe po pitanju jugoslovenske ideje, zavisno od toga da li je istorija pisana u vreme postojanja zajedničke države ili nakon njenog nestanka. U pristupu, karakterističnom za period druge Jugoslavije – FNRJ, SFRJ, istoriografija je imala zadatak da, kao „državotvorna nauka“, doprinese učvršćenju političkog sistema kao ideološkog okvira „bratstva i jedinstva“, zajedničkih korena i prirodne povezanosti njenih naroda. Drugi is- toriografski pristup, koji se pojavio u završnoj fazi dezintegracije bivše zajedničke države i koji se, nesmanjenim intenzitetom nastavlja do današnjih dana, potencira sve razlike i suprotnosti, negira povezanost njenih naroda i smatra je veštačkom tvorevinom, pa i „tamnicom naroda“, što je itekako vidljivo u savremenoj istoriografiji post-jugoslovenskih novokomponovanih država. U oprečnim stavovima ovih istoriografija, inače oslonjenih na istu empirijsku građu, kriju se različiti intenziteti ideologizacije, pa i rigidne politizacije, što ne samo da nije svojstveno nego i kopromituje naučnu misao. Izbor tekstova u ovom broju pokazuje, prema našem mišljenju, da nauka nema alternative i da, samo ako je objektivna i zasnovana na istini, može da usmerava društvenu praksu.

– Vekovno iskustvo nas uči da je Srbija, koja je najviše uložila u ideju jugoslovenske države bila, na kraju, i najveći gubitnik sa najvećim ljudskim i materijalnim žrtvama. Iskustva ukazuju na uspone i padove srpske države u njenim različitim državnim okvirima, a pouke upozoravaju na svu tragičnost u kojima se srpski narod našao sada, na kraju druge dekade 21. veka. Proces raz- gradnje na prostoru post-jugoslovenskih država nije, prema sadašnjim aktivno- stima zapadnih centara moći dovršen, tako da se trenutno nameće preispitivanje buduće geopolitičke orijentacije Srbije pri čemu su modaliteti krajnje slo- ženi i brojni, od pokušaja da se sačuva trenutni status-quo, do priklanjanja zapadnim ili istočnim centrima svetske moći.

– U uslovima zaoštrene globalne situacije i geopolitičke borbe velikih sila za interesne sfere, bitno je da se iz vekovnog iskustva izvuku prave pouke koje će bitno doprineti očuvanju države Srbije. Koje će pouke biti najprimere- nije aktuelnoj političko-bezbednosnoj situaciji u državi zavisiće, pre svega, od procesa kreiranja političkih odluka. Ukoliko je strateško vođenje državne politike usklađeno sa većinskim javnim mnjenjem i na liniji očuvanja bar minimuma državnih i nacionalnih interesa, utoliko će takva politika biti dugoročno održiva.

Pored glavne teme u ovom broju se nalazi i rubrika „Politika, bezbednost, kultura“ u kojoj su prezentirani radovi koji se bave aktuelnim temama kao što su „bregzit“, migrantska kriza, postmoderni izazovi ugrožavanja bezbednosti u 21.veku, geopolitičke misli pojedinih kulturnih stvaralaca i oblast studije roda.

U okviru rubrike „Saopštenja“ prezentirana su saopštenja sa Okruglog stola koja se odnose na vojna pitanja u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, kao i o održanom međunarodnom skupu pod nazivom „Osmi pekinški Ksijangšan forum“.

Na kraju se nalazi In memoriam, posvećen članici redakcije prof. dr Smilji Avramov, legendi srpske, jugoslovenske i svetske nauke, dugogodišnjoj spoljnoj saradnici Fakulteta za diplomatiju i bezbednost, kome je ostavila i svoju bogatu naučnu zaostavštinu.

Uz zahvalnost autorima i učesnicima Okruglog stola, izražavamo uverenje da će časopis, svojom aktuelnošću i idejama, privući pažnju stručne javnosti.

Glavni i odgovorni urednik Prof. dr Andreja Savić

Diplomatija i bezbednost, broj 2 (godina 1)
(preuzmite PDF)