Prof. dr Dragan Ranđelović
Prof. dr Milan Čabarkapa
INFORMATIKA U DIPLOMATIJI
Digitalna diplomatija, kao pre svega veština komunikacije, što je osnovno obeležje klasične diplomatije, predstavlja korišćenje Internet servisa, online medija, računara i mobilnih uređaja u cilju šire komunikacije sa građanima, kao i promocije vrednosti jedne države i naroda među stanovnicima drugih zemalja u različite svrhe. Danas su izraženo prisutni, pored klasične međudržavne diplomatije, i posebni vidovi – privredna, sportska, kulturna, kao i grane diplomatije u svim ostalim oblastima ljudske delatnosti imajući u vidu da je čovečanstvo postalo globalno društvo u trenutno dominirajućoj informatičkoj, tj. digitalnoj epohi svog razvoja.
Servisi digitalne diplomatije koriste se i za кomunikaciju sa sopstvenim građanima i dijasporom, kao i u međudržavnoj komunikaciji. U digitalnoj diplomatiji najčešće se koriste društvene mreže, i to Tviter (TWITTER) i Fejsbuk (FACEBOOK), a sve više i Instagram (INSTAGRAM), Jutjub (YOUTUBE ) i Linkdin (LINKEDIN), kao i druga svremena sredstva komunikacija bazirana na IT. U Kini i Rusiji koriste se masovno i neke druge društvene mreže.
U svakodnevnoj diplomatskoj praksi koriste se i razne aplikacije za računare i mobilne uređaje, često u svrhe konzularne podrške građanima u inostranstvu.
Digitalna diplomatija je realnost savremenih diplomata i političara. Ona je dopuna procedurama klasične diplomatije i komunikacije uživo. U svakom slučaju ostaje izbor prihvatiti prednosti i mogućnosti digitalne diplomatije danas ili ignorisati njeno postojanje i biti isključen i skrajnut od savremene tehnološke realnosti u javnoj diplomatiji. Zato je posedovanje bar osnovnih znanja iz informatike danas početkom 21. veka elementarni preduslov za bavljenje ma kojim vidom diplomatije.
