Vesti

Dr Darko Tanasković, profesor na Akademiji za diplomatiju i bezbednost: Za neoosmaniste su balkanski muslimani potomci Osmanlija

Izvor: Politika

Turska nastoji da ojača svoje pozicije na celom Balkanu koji je jedan od njenih spoljnopolitičkih prioriteta. U geopolitičkim i civilizacijskim koordinatama neoosmanizma, glavno uporište turskog delovanja na Balkanu jesu ovdašnje muslimanske zajednice, a prvenstveno Albanci i Bošnjaci, za koje je turski premijer Redžep Erdogan nedavno izjavio da mu ih je Alija Izetbegović na samrti ostavio u amanet, kaže u razgovoru za „Politiku” dr Darko Tanasković, orijentalista i diplomata, komentarišući nedavnu Erdoganovu izjavu da je Bosna, zapravo, provincija Turske i da je njegova obaveza kao premijera da brine i o Sarajevu.

Da li se iza Erdoganove izjave kriju neke neoosmanističke tendencije i prema Beogradu?

U širem smislu, Erdogan svakako i Beograd smatra važnim političkim centrom s kojim se računa, a Srbiju, doduše, nezgodnim, ali i nezaobilaznim partnerom u ostvarivanju balkanske politike svoje države. Za neoosmaniste su balkanski muslimani potomci Osmanlija, a samim tim i štićenici Turske koja se prisetila svoje imperijalne slave i želi da je na savremeni način obnovi, političkim, privrednim, komunikacijskim i kulturnim sredstvima, uz povremeno diskretno podsećanje i na respektabilnu vojnu moć. Osmansku istorijsku geografiju Balkana Erdogan i njegovi istomišljenici nastoje da prevedu u realnu političku geografiju obnovljene turske moći. Sarajevo, Mostar i Novi Pazar na toj željenoj mapi važniji su od Beograda.

Bivša vlast Ankaru je proglasila strateškim partnerom Srbije, a odnose sa Turskom najboljim u istoriji. Da li je to zaista tako?

U novije vreme atribut „strateški” (ja bih, inače, pre rekao „strategijski”) pomalo se olako koristio u opisivanju odnosa Srbije s pojedinim državama, više iz propagandnih razloga. Da bi odnosi s nekom državom zaista bili od strategijskog domašaja, treba da ispunjavaju određeni broj uslova. Iako neosporno značajni i u nekim oblastima prilično uznapredovali, mislim da odnosi između Srbije i Turske te uslove objektivno ne ispunjavaju i teško da bi mogli ispuniti.

Da li su oni danas bolji nego ikad? Ako ih je neko ozbiljno, a ne kurtoazno govoreći, takvima proglasio, verovatno je raspolagao podacima i koristio se merilima kojima ja ne raspolažem. Meni se, recimo, čini da su odnosi između Srbije, u okviru Jugoslavije, i Turske bili neuporedivo srdačniji i iskreniji u vreme Ataturka i kralja Aleksandra, a sve do kraja osamdesetih godina prošlog veka izuzetno korektni i neproblematični. Zato smo o Turskoj, kad je zatrebalo, nažalost, premalo znali. Ako se poredi s odnosima u vreme rata u BiH i sukoba na KiM, sadašnje stanje bilateralnih odnosa je neosporno bolje, pa je možda i to našlo odraza u citiranoj oceni o „najboljim odnosima u istoriji”.

Da li nova vlast treba da očuva kontinuitet dosadašnje politike prema Turskoj?

Premda je u njoj bilo određenih nedoumica i kontroverzi, usled nedovoljne obaveštenosti o konkretnim učincima, politiku prethodne vlasti prema Turskoj zasad nije lako u celini sagledati. Na strategijskom planu, na koji neki smeštaju naše odnose s Turskom, ozbiljnim državama nisu svojstveni drastični diskontinuiteti. Oni, uostalom, uglavnom nisu ni mogući. Bilo bi dobro da se s Turskom nastavi unapređivati saradnja u svemu što je za Srbiju i za sve Srbe korisno, posebno u najšire shvaćenom ekonomskom domenu, jer ona u mnogo čemu može biti veoma zahvalan partner. Politički, treba se osloboditi iluzije (ako takva postoji) o nekakvom naprasnom turskom prijateljstvu i nepristrasnosti u balkanskim stvarima i, najzad, nikako ne bi valjalo podleći neoosmanističkoj kampanji preispitivanja i revidiranja naše percepcije duge zajedničke istorije, konkretno perioda osmanske vlasti na Balkanu. A i Turcima bi bilo korisnije da odustanu od pokušaja pozitivnog kulturno-političkog i simboličkog valorizovanja i instrumentalizovanja razdoblja koje Srbi listom doživljavaju kao okupaciju. To nikako ne može biti, kako neoosmanisti žele da predstave, istorijski kredit koji bi im davao neka posebna prava da usmeravaju sadašnjost i budućnost potomaka onih čijim su precima vekovima naplaćivali glavarinu.

visoko obrazovanje po ugledu na najprestižnije svetske obrazovne ustanove, po povoljnim uslovima.
školarina na 10 mesečnih rata!

Zakaži besplatne konsultacije sa našim stručnim kadrom