Izvor: Prof. dr Mihajlo Vučić

Na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost 29. novembra 2022. godine je održana panel diskusija pod nazivom – “Ujedinjeni u vrednostima, uporedivi u pristupima – diplomatska iskustva Maroka i Srbije u borbi za teritorijalni integritet i suverenitet”.

Učesnici panel diskusije bili su g. Jérôme Besnard (Žerom Beznar), profesor ustavnog prava na Univerzitetu Pariz V – Rene Dekart i g. Aleksandar Gajić, profesor međunarodnog javnog prava na Univerzitetu u Beogradu i glavni pravni savetnik u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije. Diskusiju je moderirao g. Mihajlo Vučić, vanredni profesor na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost i viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu.

Ideja diskusije bila kako istaći zajedničke karaksteristike pristupa dve države – Kraljevine Maroka i Republike Srbije – pitanjima samoopredeljenja, secesije, suvereniteta i teritorijalnog integriteta, pristupa koji se zasnivaju na metodama i vrednostima međunarodnog prava, diplomatije i ekonomske saradnje, nasuprot upotrebi sile ili pretnjama upotrebe sile. Praktična primena tih metoda i vrednosti prelama se u odnosu dve države prema svojim ustavnim pokrajinama – Marokanskoj Sahari i AP Kosovu i Metohiji, koje dugi niz godina pokušavaju da se na međunarodnoj sceni legitimišu kao nezavisne države pod nazivom Zapadna Sahara odnosno Republika Kosovo.

Gospodin Žerom Beznar je govorio o Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 2654 kojom se ohrabruju sve strane u sporu (Maroko, Alžir, Mauritanija, i Front POLISARIO) da uzmu učešća u pregovorima pod okriljem UN kako bi se pronašlo sporazumno i svima prihvatljivo rešenje spora oko suvereniteta nad Marokanskom Saharom. Rezolucija posebno ističe predlog autonomije koji je podnela Kraljevina Maroka kao kredibilno i ozbiljno moguće rešenje. Ovaj prddlog je podržalo više od 90 članica UN, a njih 30 je otvorilo konzulate u gradovima Marokanske Sahare kao izraz podrške suverenitetu Maroka. Gospodin Beznar je naročito istakao kako je Maroko pokrenuo razvojni program svoje južne pokrajine sa budžetom koji prelazi 8 milijardi dolara, namenjen poboljšanju okruženja za investicije i otvaranju novih radnih mesta, u skladu sa potrebama svakodnevnog života lokalnog stanovništva. Razvoju južne pokrajine trebalo bi da doprinesu i infrastrukturni projekti povezivanja sa okolniim državama i regionima, poput izgradnje gasovoda Nigerija-Maroko.

Gospodin Aleksandar Gajić je istakao kako je na teritoriji pokrajine Kosova i Metohije prema Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244 uspostavljena međunarodna uprava i garantovan teritorijalni integritet Republike Srbije. Jednostrano proglašena nezavisnost tzv. Kosova nije u skladu sa tom Rezolucijom niti sa aktima međunarodnih institucija koje vrše vlast na Kosovu, ali se prećutno toleriše od strane velikih sila koje podržavaju nezavisnost Kosova. Međunaodni sud pravde se nije izjasnio o zakonitosti ove secesije jer mu takvo pitanje nije ni postavljeno. Republika Srbija ubedljivo najveći deo svojih diplomatskih kapaciteta angažuje u odbrani teritorijalnog integriteta i suvereniteta na Kosovu i Metohiji.  U tom pogledu najbolji rezultati su postignuti u sprečavanju prijema Kosova u ključne međunarodne organizacije (UNESKO, Interpol) i lobiranju za povlačenje priznanja kod pojedinih država.

U diskusiji je istaknuta protivrečna i štetna uloga Evropske Unije kao posrednika u rešavanju krize na Kosovu i Metohiji i u Zapadnoj Sahari. Ona nastaje zbog nesloge država članica oko toga kakav stav treba zauzeti prema pravu Srbije i Maroka na suverenitet  i teritorijalni integritet. Učesnici diskusije su saglasni da samo proaktivna borba diplomatskim i pravnim sredstvima, koja uključuje stalnu incijativu na planu predlaganja rešenja za rešenje spora, može doneti konačan uspeh dvema državama u odbrani svojih zakonitih prava. Na tom putu je neophodna sposobna i agilna diplomatija, ali i snažni saveznici u UN kao ključnoj organizaciji u kojoj mora da počinje i završava se odbrana suverenih prava svake države.