Izvor: Slobodna Evropa

Izlaskom Velike Britanije iz Evropske unije ovaj blok će se, po prvi put, smanjiti. I neće uskoro opet rasti.

Samo nekoliko dana nakon Brexita, Evropska komisija predstavit će novu metodologiju za proširenje Unije koja će otežati pridruživanje novim zemljama, posebno onima na Zapadnom Balkanu.

Nekoliko sedmica nakon toga, Severna Makedonija postat će trideseta članica NATO saveza u onome što se očekuje da će biti poslednji dodatak Savezu na duže vremenske staze.

Ova godina donosi novu eru konsolidacije za obe organizacije u kojoj će žarište biti mnogo više okrenuto prema unutra u potrazi za predvidivom budućnošću.

U početku možda i nećete primetiti da je Velika Britanija napustila klub. Da, sve će britanske zastave biti skinute sa zgrada institucija EU, britanski diplomati i ministri više neće prisustvovati redovnim sastancima i sednicama u Savetu Evrope.

Ali slobodna trgovina i sloboda kretanja će ostati na snazi do kraja prelaznog perioda 31. decembra 2020. godine.

Velika Britanija će i dalje uplaćivati u budžet EU-a, a prava građana Unije u Britaniji i obratno i dalje će se primenjivati u ovom periodu. Dakle, sada je počelo odbrojavanje do postizanja još jednog dogovora kojim će se urediti budući odnosi između Velike Britanije i EU.

Za 11 meseci, dve strane moraju postići sporazum o trgovini. Poželjno, sveobuhvatan i ambiciozan, i koji će pokrivati razne oblasti. Zvaničnici EU sumnjaju da je to moguće u tako kratkom vremenskom roku, dok je britanski premijer Boris Johnson isključio bilo kakvo produženje prelaznog perioda nakon 2020. Jedna od prelomnih tačaka bit će ribolovne vode. Očekujte da će izbiti najmanje diplomatski rat, jer će zemlje EU želeti osigurati pristup britanskim vodama bogatim ribom i možda će time staviti London na iskušenje koristeći unosan stalni pristup kontinentalnom sektoru finansijskih usluga. Bilo kako bilo, pregovori Britanije i EU ove godine će oduzeti puno vremena, energije i pažnje.

Britanski izlazak će se, međutim, skoro odmah osjetiti u susjedstvu EU. London je podržavao proširenje Unije i bili su dominantan spoljnopolitički igrač. To je polako prestalo uoči i nakon izglasavanja Brexita 2016. godine, kada su, zbog referenduma i njegovih posledica, britanski diplomati odbacili sve ostalo i fokusirali se isključivo na odnos s EU.

U vakuumu koji je London ostavio iza sebe, iskoračio je Pariz.

Francuska je sada glavna spoljnopolitička snaga u EU i to je već donelo posledice po susede država članica. Skoro jednostrano odbijanje Pariza da otvore pregovora o pristupanju EU s Albanijom i Severnom Makedonijom dobro je dokumentovano, ali direktne posledice ovog odbijanja biće jasne 5. februara, kada Evropska komisija objavi svoju ideju revidirane metodologije za proširenje EU.

Pariz se založio za to što će ići na štetu onim državama Zapadnog Balkana koje se nadaju pridruživanju bloku.

Iako sadržaj predloga javnosti još nije poznat, već znamo dve stvari: Evropska komisija učiniće što je više moguće da udovolji Francuskoj i put za članstvo za zemlje kandidate iz jugoistočne Evrope biće mnogo složeniji i dugotrajniji.

Za zemlje Istočnog partnerstva poput Gruzije, Moldavije i Ukrajine još je gore. Kada EU u martu predstavi ideje za novo Istočno partnerstvo za 2020. godinu, takođe će uzeti u obzir stanovište Francuske. Kao što se vidi u dva strateška dokumenta, pripremljena u Parizu poslednjih mjeseci, Francuska odbacuje šanse da partnerstvo ikada postane put ka eventualnom članstvu u EU.

Umesto toga, trebalo bi povećati fokus finansiranje kako bi partneri postali ekološki prihvatljiviji, što je nešto što i političari i građani sigurno pozdravljaju. Ali, nordijske i istočne diplomate iz EU plaše se da će to ići na štetu finansiranju iz Unije koje ima za cilj poboljšanje pravosuđa, sigurnosti i diplomatije država partnera.

Stvari se čine malo povoljnijim u NATO savezu. Traju svađe o ponašanju Turske, ali to neće rezultirati izbacivanjem Ankare. Osim toga, sredinom februara, zastava Severne Makedonije zavioriće se ispred NATO štaba, zajedno sa 29 drugih saveznika. Ali to je to. Zadugo. NATO zvaničnici mogli bi otvoreno pohvaliti Bosnu i Hercegovinu, Gruziju i Ukrajinu, ali privatno odbacuju šanse da se bilo koja od ove tri države uskoro pridruži savezu.

NATO će 2020. godine tako ostati klub od 30 članica kao što će ih sada u EU biti 27. I oba sa previsokom cenom za potencijalne nove članice.