Izvor: Fakti

Sjedinjene Američke Države uopšte nisu vojno tako moćne kao što je to ocenio Barak Obama u svojoj poslednjoj poslanici o stanju u zemlji u kojoj je ocenio da SAD imaju „najmoćniju vojnu silu u istoriji – objavio je The National Interest.

Autor komentara je Danijel Dejvis, američki visoki oficir koji je bio član komande trupa SAD u Avganistanu. On prvo ukazuje: „Mnogima u SAD se činilo da je operacija „Bura u pustinji“ pomogla Amerikancima da konačno pobede svoje komplekse, uključujući „vijetnamski sindrom“, i da je učvrstila zemlju u ulozi jedine vojne supersile. Ali, kada su utihnule proslave pobede na Irakom Sadama Huseina – osećah gordosti izrodio se u odbijajuću oholost koja sada čak šteti zdravlju nacije“.

Dejvis je uveren odnos Pentagona prema opremanju oružanih snaga novim oružjem najbolje ilustruje karakter pretnje: „Naš vojni sistem je – kao što potvrđuju i oficijelni podaci – zapušten, neefikasan i rasipnički. A sve je, ako se stvari sagledaju šire, mnogo ozbiljnije, pa je već i nacionalna bezbednost SAD već pod udarom“.

Dejvis jednom od najvećih grešaka Pentagona smatra program „Borbeni sistemi budućnosti“ (Future Combat Systems, FCS), jer je bivši ministar odbrane, Robert Gejts, posle šest godina morao da taj program zatvori. Zbog te greške propušteno je deset godina za modernizaciju oružanih snaga i prilika da američko oružje postane još superiornije. Sam krah programa još je naneo štetu i prestižu Sjedinjenih Država“.

Centralni deo Dejvisove analize formulisan je ovako: „Impozantna razlika u vojnim potencijalima između SAD i drugih zemalja – sada se smanjila do statističke greške. Hendikep pozicija drugih se istopila i to je Amerikancima već pokazala Rusija koja je stvorila univerzalnu borbenu platformu „Armata“. Naši „Borbeni sistemi budućnosti“ takođe su predviđali unifikovanu guseničnu platformu za osam tipova oklopnih borbenih vozila. Na to je za deset godina potrošeno 20 milijardi dolara, ali ni jedna ideja nije bila realizovana. A Rusija je sve to odradila za šest godina“.

Ovome je dodao: „Novi ruski tenk na toj platformi, T-14, u najmanju ruku je jednako neprobojan i moćan kao naš „Abrams“ koji bi 1991. – u duelu jedan na jedan – pobedio svaki drugi tenk, a sada je ta prednost nestala“.

Dejvis je, na kraju, potražio i odgovor na pitanje: zašto je Moskva uspela, a Pentagon nije? Njegov zaključak je ovaj: „Amerika postaje vojno slabija od Rusije umnogome zbog samorazorne nadmenosti koja je bila jedan od plodova iračke kampanje. Sada za nju plaćamo ceh“.