Izvor: Altermainstream

Osim što zajedno s Kinom dosledno provodi proces de-dolarizcije na globalnom nivou, Rusija se odlučila na još jedan unilateralan potez i rusko Ministarstvo financija je saopštilo kako će povući svojih 245 miliona dolara iz Međunarodne finansijske korporacije (International Finance Corporation/IFC), jedne od ključnih finansijskih institucija Svetske banke.

Naime, rusko Ministarstvo finansija je ovu odluku donelo jer se ispostavilo da je finansijska institucija Svetske banke povezana sa obustavom ulaganja u rusku privredu, te je na taj način, iako je reč o međunarodnoj instituciji, pristala da uvede zapadne sankcije Rusiji.

Prema procenama agencije “Bloomberg” će u narednim mesecima Rusija povući oko 245 miliona dolara iz Fonda za kapitalizaciju ruskih banaka koji deluje u okviru IFC-a (IFC Russian Bank Capitalization Fund).

Početkom aprila je zamenik ministra finansija, Sergej Storchak, rekao da je Ministarstvo finansija zatražilo od vlade da dopusti povrat prvih 42 miliona dolara iz fonda. Do kraja juna ove godine u ruskoj državnoj banci “Vnesheconombank” očekuju povratak otprilike 203 miliona dolara.

Sama Međunarodna finansijska korporacija (International Finance Corporation) osnovana je 1956. godine kako bi osigurala ekonomsku pomoć zemljama u razvoju, a korporacijom upravlja Svetska banka.

Deoničari IFC-a su 184 zemlje, ali ključnu ulogu u organizaciji igraju Sjedinjene Države, koje poseduju ogromnu većinu od preko 23% udela. U sklopu IFC-a je 2012. osnovan Fond za kapitalizaciju ruskih banaka, kojem je zadatak bio raditi na ulaganjima u ruski bankarski sektor.

Stručnjaci kažu da je IFC od početka sankcija bio pod pritiskom Zapada i zbog toga se zapravo dogodio presedan da Rusija povlači svoja sredstva iz međunarodnih organizacija.

U svom komentaru za agenciju “Bloomberg”, Igor Lozhevsky, bivši potpredsednik Deutsche Bank za Istočnu Europu, umanjujući značaj ove odluke je rekao:

“S jedne strane, ovo je prvi put da Rusija zbog sankcija i krize želi dobiti svoj ​​novac natrag od međunarodnog fonda, ali u isto vreme u ovoj fazi to nikoga ne bi trebalo čuditi. Ako fond ne pronađe potencijalne investicije, novac se normalno vraća ulagačima.”

Pod pritiskom Washingtona IFC nije odobrio nove projekte u Rusiji još od maja 2014, iako je upravljao sa ukupno 550 miliona dolara. Zaključno s 30. septembrom 2014. godine je količina ostvarenih investicija iznosila samo 82 miliona dolara. Ova je situacija jasan primer značajnog smanjenja mogućnosti Svetske banke i struktura pod njenom kontrolom u sprovođenju investicionih projekata u različitim zemljama širom sveta, piše ruski portal Vestifinance.

Početkom aprila 2015. godine je bivši američki ministar finansija Lawrence Summers rekao „kako se gubitak američkog uticaja u globalnoj ekonomiji oseti zbog pojave novih finansijskih institucija u zemljama u razvoju, ali i nesposobnosti Sjedinjenih Američkih Država u sprovođenju reformi Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda“.

S druge strane nije došlo do sloma ruske ekonomije, niti urušavanja rublje, što je i bio ključni plan Washingtona, koji je, kao što vidimo, čak i kroz Svetsku banku pokušao onemogućiti ulaganja u rusku privredu.

Mediji rusku rublju proglašavaju “najboljom svetskom valutom od početka 2015. godine”, a danas se kurs rublje u odnosu na američki dolar kreće od 51 do 52 rublje za jedan USD.

The Washington Post takođe potvrđuje kako rublja “pokazuje najveći rast u odnosu na dolar”. Samo u poslednja dva meseca je ruska valuta ojačala za 34 %.

Prema pisanju lista Washington Post, “Rusija se danas suočava s problemom koji je pre nekoliko meseci bio nezamisliv: ima prejaku rublju, a oporavak rublje se događa zbog preterane reakcije tržišta na početnu deprecijaciju ruske valute”.

Jedan od faktora trenutnog rasta ruske valute je oporavak cena nafte. Danas barel WTI nafte košta 52 dolara, a brent 58 dolara po barelu. Osim toga, krajem prošle godine je ruska privreda pokazala snažniji rast nego što se očekivalo, a na rast rublje se odražavaju i potezi Centralne banke Rusije.

Alexey Mozhin, član upravnog odbora Međunarodnog monetarnog fonda za Rusiju, izjavio je nedavno u intervjuu TASS da Centralna banka Rusije deluje na “vrlo profesionalan i učinkovit način”.

“To nije samo moje mišljenje, nego i mišljenje mnogih mojih kolega iz odbora MMF-a i drugih zaposlenih koji u ovoj organizaciji prate kretanja u ruskoj privredi”, rekao je Alexey Mozhin.