Tokom 25/26. marta 2015. godine, napadom avijacije Saudijske Arabije na pobunjenike u Jemenu, otpočeo je još jedan oružani sukob na Bliskom istoku, koji ima i šire međunarodne aspekte.

Republika Jemen se nalazi na južnom delu Arabijskog poluostrva. Graniči sa S. Arabijom i Omanom. Zauzima oko 257.000 kvadratnih kilometara i ima oko 25.000.0000 stanovnika. Republika Jemen je nastala ujedinjenjem Arapske Republike Jemen (Severni Jemen) i Demokratske Narodne Republike Jemen (Južni Jemen, bivši britanski protektorat Aden) maja 1990. godine. Većina Jemenaca su Arapi muslimani, pripadnici različitih plemena. U severnom delu žive pretežno šiiti (oko 45%), kojima pripadaju i pobunjeni Huti, a u južnom delu većinom su suniti (oko 55%). Predsednik Republike Jemen je Abed Rabo Mansur Hadi, a vođa Huta, koji se bore protiv aktuelnog predsednika je Abdel-Maliku el Hutiju. Pobunjenike podržava i bivši predsednik Ali Abdulah Saleh.

Jemen

Ovaj najnoviji oružani sukob karakteriše: otpočinjanje borbenih dejstava bez mandata SB UON, formiranje koalicije arapskih zemalja, različite pozicije pojedinih svetskih sila i iniciranje širih posledica.

Rat protiv pobunjenika u Jemenu, po pozivu zvaničnog predsednika, otpočeo je bez mandata SB OUN. Tako se nastavlja praksa započeta ratom NATO protiv SR Jugoslavije 1999. godine.

Pored Saudijske Arabije u napadu na pobunjenike učestvuje i avijacija Egipta, Maroka, Jordana, Sudana, Kuvajta, Katara, UAR i Bahreina. Angažovano je oko 100 aviona, a najavljeno je da je spremno i oko 150.000 kopnenih snaga. Tako je stvorena neformalna vojna koalicija. Najavljeno je i formiranje oružanih snaga arapskih zemalja od oko 40.000 ljudi, sa dosta nepoznanica u pogledu njihove organizacije, komandovanja i upotrebe. Situacija će se verovatno dodatno iskomplikovati, jer je sa sastanka Arapske lige najavljeno da će napadi biti nastavljeni sve dok Huti ne polože oružje. Isto tako, moguće je da aktivnije otpočnu da ispoljavaju svoj uticaj i drugi činioci na Bliskom istoku, kao što su Islamska država, Al Kaida, Hezbolah, kao i druge verske i plemenske organizacije i grupe.

Saudi Arabia

Poslednjih godina već je postalo pravilo da velike sile imaju različite stavove povodom međunarodnih sukoba. Tako je i u ovom slučaju. SAD podržavaju S. Arabiju i druge snage koje intervenišu, uz optužbe na račun Irana da podržava pobunjene Hute šiitske orijentacije. Iran i pobunjenici demantuju da postoji ta podrška. Rusija osuđuje upotrebu sile i poziva da se problemi rešavaju političkim sredstvima.

Ovaj sukob, kao i svaki drugi, ima i šire negativne posledice. Kao prvo, sasvim je verovatno da će doći do daljih nesporazuma velikih sila, kojih već ima dosta povodom sukoba u Libiji, Siriji, Ukrajini i dr. Takođe, sasvim je verovatno da će doći do formiranja novih izbegličkih kolona koje će se uputiti prema Evropi, pa i Srbiji. Već je došlo do povećanja cene nafte, a moguće je da se ispolje i druge posledice.

Suština sukoba je geopolitička ambicija da se kontroliše prostor države koja izlazi na Crveno more, Adenski zaliv i Arabijsko more, preko kojih, iz Indijskog okeana prema Sueskom prolazu i Sredozemlju vode važne energetske i druge komunikacije.

Prof. dr Branko Krga