Izvor: Fakti

Zašto je treći svetski rat već počeo, gde su njegovi frontovi i koja je u njemu uloga namenjena Rusiji? O svemu ovome je novinarima nakanunje.ru govorio zamenik direktora moskovskog Instituta za rusko-kinesku stratešku saradnju, Andrej Devjatov, pukovnik u rezervi Glavne obaveštajne uprave (GRU) Oružanih snaga Rusije.

Nedavno je potpredsednik vlade Kine Van Jang govorio o neprihvatljivosti sankcija Zapada prema Rusiji i ukazao da Rusija i Kina treba da udruže snage i da daju odgovor SAD i njihovim satelitima. Sa svoje strane, zamenik ministra odbrane SAD Bob Vork ocenio je da Rusija i Kina „nameravaju da promene neke od aspekata svetskog poretka, koji se formirao posle drugog svetskog rata”. Sa Vaše tačke gledišta, šta se događa u trouglu SAD-Rusija-Kina?

– Gorka istina je u tome da Rusija u svojstvu naslednice Sovjetskog Saveza nema mirovni sporazum ni sa Japanom ni sa Nemačkom. Međutim, mirovni sporazum sa Nemačkom nemaju ni SAD. Zato je Vorkova izjava – provokacija. Ta provokacija je izazvana uzdizanjem Nemačke prema stvarnoj nezavisnosti i preporodu duha Šilera u atmosferi današnje Evropske Unije. A duh Šilera – to je nemački duh, to je Vagnerova muzika, to je filozofija Kanta. U tom pravcu se Nemačka silovito kreće.

Amerikanci su se uplašili te tendencije, govore kako su za sve krivi Kinezi i Rusi. To su, naravno, gluposti. Amerikanci se plaše Nemaca, a pošto Amerika nema mirovni sporazum sa Nemačkom, poslednja uvek može da pređe na revanš.

Papa Francisko je 13. septembra otvorio prozor i kroz taj prozor rekao Rimu i čitavom svetu da je Treći svetski rat već mestimično počeo. Niko to nije shvatio ozbiljno, međutim Vatikan zna šta priča. Frontovi Trećeg svetskog rata su – i ukrajinski front, i „Veliki Bliski Istok”, i Ebola i ostalo.

Zato američki zamenik ministra zna šta govori – on provocira Rusiju da u tom ratu koristi što više oružja. Međutim, taj rat vodi novim sredstvima.

Rusija je već pretrpela poražavajući strateški poraz u pohodu na Jug. To se već dogodilo jer se svaki rat završava političkim rezultatima. Jer, politički rezultat je: Ukrajina se pretvorila u neprijateljsku državu za Rusiju, u žarište napetosti i ekonomskih previranja.

Ako govorimo o međunarodnim odnosima, stiče se utisak da su SAD u proteklih 15 godina praktično uništile sistem međunarodnog prava i vratile na scenu pravo jačeg…

– To nisu uradile SAD, to su uradili liberali u SAD. Zato što su anglosaksonski protestanti stvarali SAD. Pogledajte televiziju: čak ni njihov predsednik nije belac – nije Anglosaksonac, a nije ni protestant.

Kada predsednik SAD vodi zasedanje Saveta bezbednosti UN – da li možemo da kažemo da se ta organizacija de fakto nalazi pod kontrolom Amerike i da su Ujedinjene nacije njen alat, između ostalog i na Bliskom Istoku?

– UN – to je sve što je ostalo posle Jaltinske konferencije. Ujedinjene nacije su smokvin list na tom ratu o kojem pričao Papa Francisko 13. septembra. UN ništa ne mogu da učine. Kao što je postojala Liga nacija koja ništa nije činila, tako i UN ništa ne mogu.

Pored ruskih granica napravljeni su majdan i građanski rat koji vrše jak pritisak na unutrašnju i spoljnu politiku Rusije. Da li je u redu da sa kijevskim majdanom upoređujemo događaje u Hongkongu i ih smatramo pokušajem da se izvrši pritisak na kinesko rukovodstvo?

– Majdan – to je poražavajući strateški poraz Rusije na Jugu. Umesto saveza nezavisnih država, bratskih naroda, Rusija je dobila politički, vojni i ekonomski apsces.

A Honkong – to su prazne brige, jer je to deo civilizacije žutih ljudi, a na njih narandžaste revolucije, koje imaju uspeha u Evropi, ne deluju. Zašto? Žuta rasa ima drugačije psihosomatske, arhetipske i genetske osnove.

Ona ne pada na „suzu deteta” o kojoj je govorio Dostojevski. Oni koji su organizovali „kišobran revoluciju” uticali su na izdajice svoje zemlje u formi prelaska na stranu Zapada. Zašto? Zato što je Hongkong – bivša britanska kolonija koju je Elizabeta Druga 1997. na tanjiru vratila Kini da bi se iskupila za bezobrazluke koje su činili britanski kolonizatori u vreme opijumskih ratova.

Na žalost, dok je britanski kolonijalizam vladao u Hongkongu, deo Han Kineza, deo žute rase, prihvatio je vrednosti Zapada, na kojima sada i igraju. Zašto? Da bi zabiberili zmajevima – socijalizmu sa kineskom specifikom, odnosno kineskom nacional-socijalizmu.

I ako to potraje mesec i po ili dva dana – sve će se završiti potpunim porazom aktivista „Okupiraj Central”. Kinezi će uraditi isto, što su uradili 1989. Kad se nisu libili da streljaju u 10 hiljada ljudi i da pošalju sve aktiviste u Ameriku. Samo, kineska krv se ne meša. Sve vreme pobeđuje kineska krv, zato se u opštem kotlu parčići ovog kineskog genotipa ne tope.

Aktivisti „Okupiraj Central” sa zapadnim načinom razmišljanja biće poslati u Ameriku i Amerika će povećati svoj žuti element, koji će uvek jesti pomoću štapića i voleće svoju Otadžbinu – bez obzira na sve i u kom god obliku ona postojala. Kina je druga civilizacija.

U nekim od svojih članaka,pišete da će se od 2014.-2019. dešavati tektonski procesi globalne transformacije. Da li možete da detaljnije ispričate o tim procesima?

– To nisam ja napisao, već Vladimir Putin 20. oktobra 2011. u predizbornom članku, u kom se govorilo o tektonskim procesima globalne transformacije.

Transformacija – to je preobražaj, to je promena forme. A šta se sada dešava?

Ruši se industrijski svet koji je postojao 400 godina. Taj svet je počeo sa reformacijom, od buržoaskih revolucija u Holandiji i Britaniji, to je fizika Njutna, to je politička ekonomija Adama Smita, to je darvinizam. Taj svet se urušava…

Rusija ima batinu. Dakle, batina postoji, ali zašto se ona koristi – to su kod nas zaboravili. Zaboravili su zašto potrebni raketni sistemi „Topolj”, zašto su potrebne podmornice. Odgovor je sledeći: u toku je velika igra, ne šahovska, već sa kartama.

Ima jedan film „Kazino Rojal” sa Danijelom Krejgom, napravljen po prvom Flemingovom romanu. Fleming je bio mason i povezan sa specijalnim službama. U „Kazino Rojal” postoje igrači, ali nema neprijatelja, znači, nema dobra i zla. Tamo sede partneri i igraju karte na dobitak! A vama su, dragi Rusi, rekli da se igra šah, da je okolo geopolitika dobra i zla, da postoje protivnici.

Zato Rusiju ne puštaju da igra – tamo ona nema sa čime da igra. Mi nemamo karte, nemamo „meku silu” i zato se naša zemlja pojavljuje u tom „Kazino Rojalu” kao izbacivač, kao obezbeđenje. Zato su svi potezi o kojima ste me pitali na početku intervjua, vezani za to kako da se Rusija navuče na tu ulogu, da se njoj što više podeblja batina i da ona njome što jače maše.

Gde je izlaz?

– Izlaz je jedan – da stvorimo „meku silu”. Tada ćemo moći da sednemo za sto za igru. „Gruba sila”- to je snaga oružja, „meka sila” – to je konceptualna vlast, koju mi još nemamo.