Vesti

Mahdi Nazemroaya: Uništenje Rusije je strateški cilj SAD

Izvor: Standard, Global Research, Mahdi Darius Nazemroaya, prevod Andrej Cvijanović

Krajnji cilj SAD i NATO je da podele (balkanizuju) i pacifikuju (finlandizuju) Rusku Federaciju, najveću zemlju na svetu, čak i da uspostave temelj za večitu nestabilnost (somalizaciju) širom Rusije ili barem jednog dela ostatka postsovjetskog prostora, kako je učinjeno na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi.

Budućnost Rusije – ili više Rusija, koje bi ustvari bile mnogo slabih i podeljenih društava – bio bi deinstrijalizovani, siromašni prostor, bez ikakvih odbrambenih kapaciteta i strukture za eksploataciju resursa. Bila bi to zemlja koju Vašington i njegovi NATO saveznici vide u demografskom padu.

PLANOVI IMPERIJE ZA HAOS U RUSIJI

Raspad Sovjetskog saveza nije bio dovoljan za Ameriku i NATO. Krajnji cilj SAD je da spreče bilo kakvu alternativu sa evropskog i azijskog prostora, tj. da spreče evroazijske integracije. Zato je uništenje Rusije jedan od njihovih strateških ciljeva.

Takvi ciljevi Vašingtona bili u jeku tokom sukoba u Čečeniji. Isti ciljevi su bili očigledno na sceni tokom Evromajdana u Kijevu. Zapravo, prvi korak ka razvodu Rusije i Ukrajine je raspad SSSR i sprečavanje svakog pokušaja da se ponovo ujedini. Poljsko-američki intelektualac Zbignjev Bžežinski – koji je bio savetnik predsednika Kartera za državnu bezbednost i koji se bavio sovjetskom invazijom na Avganistan – isticao se u zalaganju za dezintegraciju i devoluciju Rusije. On je predviđao da će „decentralizovana Rusija biti manje imuna na imperijalističke težnje“. [1] Drugim rečima, ako bi Amerika podelila Rusiju, Moskva ne bi bila na nivou tog izazova. U tom kontekstu Bžežinski takođe kaže: „Neujedinjenoj Rusiji, sastavljenoj od evropskog dela Rusije, Sibirske republike i Dalekoistočne republike, bilo bi lakše da razvije privredne odnose sa Evropom i novim državama Istočne i Centralne Azije, čime bi ubrzali sopstveni razvoj“. [2]

Ovo mišljenje ne dolazi od nekog prosečnog akademika, koji tek tako seje svoja razmišljanja. Ovi stavovi imaju podršku vlade i svoje kultivisane pristalice. Odraz toga može se videti u nastavku teksta.

DRŽAVNI MEDIJI SAD I BALKANIZACIJA RUSIJE

Dmitrij Sinčenko je na temu podele Rusije 8. septembra objavio članak pod naslovom Čekajući Treći svetski rat – kako će se svet promeniti. [3] Sinčenko je bio uključen u Evromajdan i njegovu organizaciju, pa i u „Sveukrajinsku inicijativu“. Zagovara etnički nacionalizam, teritorijalno širenje Ukrajine na račun suseda, oživljavanje GUAM (Organizacija za demokratski i ekonomski razvoj, proamerička grupacija koju čine Moldavija, Gruzija, Ukrajina i Azerbejdžan) i, za kraj, pridruživanje Ukrajine NATO i napad na Rusiju kako bi se unapred osujetili spoljnopolitički planovi Moskve. [4] Treba napomenuti da GUAM nema nikakve veze sa demokratijom čim je Azerbejdžan uključen u projekat, već služi kao protivteža ruskoj Zajednici Nezavisnih Država (ZND).

Sinčenko svoj članak počinje lekcijom iz istorije, navodeći da su SAD svoje neprijatelje, kako bi ih ocrnili, etiketirali kao „osovinu zla“. Podseća kako je Džordž Buš tim izrazom obuhvatio Irak, Iran i Severnu Koreju. Zatim je Džon Bolton, bivši Bušov ambasador u UN, spisak proširio na Siriju, Libiju i Irak, da bi odmah posle njega Kondoliza Rajs, bivša Bušova šefica Stejt departmenta, uključila i Belorusiju, Zimbabve i Mjanmar (Burmu). Na kraju su predložili da tom spisku doda i Rusija kao centar svih odmetničkih država. Sinčenko dalje tvrdi da je Rusija odgovorna za sve sukobe na Balkanu, Kavkazu, Bliskom Istoku, Severnoj Africi, Ukrajini i Jugoistočnoj Aziji. Optužuje Rusiju da je planirala invaziju na baltičke zemlje, Kavkaz, Poljsku, Moldaviju i, što je još smešnije, na dva njena najbliža vojna saveznika Belorusiju i Kazahstan. Kako se u naslovu teksta namerno implicira, Rusija otvoreno provocira Treći svetski rat.

Ova fikcija nije predstavljena u svim američkim medijima, ali jeste u državnim. Tu prognozu je takođe objavila ukrajinska filijala radija Slobodna Evropa, koji je američko propagandno sredstvo u Evropi i na Bliskom Istoku, kojim su se rušile vlade.

Jezivo je što u tekstu pokušavaju da se predstave scenariji za Treći svetski rat. Odvratno ignorišući scenario upotrebe nuklearnog i oružja za masovno uništenje, autor samo nežnije oslikava veliki rat, koji će ispraviti političku kartu sveta. Autor i radio Slobodna Evropa su narodu Ukrajine poručili da je rat „dobar za njih“ i da će im se pod nogama stvoriti neka vrsta utopijskog rata, čim bukne rat u Rusiji.

Članak se vrlo lepo uklapa u konture prognoza Bžežinskog za Rusiju, Ukrajinu i evroazijsko prostranstvo. Prognoze su da će se Rusija raspasti, a Ukrajina postati deo proširene Evropske unije u koju će ući Jermenija, Azerbejdžan, Liban, Izrael, Belorusija i Grenland kao danski protektorat, a formiraće se konfederacija država na Kavkazu i na Mediteranu. Ovo drugo će biti Mediteranska unija, koja će obuhvatiti Tursku, Siriju, Egipat, Libiju, Tunis, Alžir, Maroko, kao i Zapadnu Saharu, koja je pod marokanskom okupacijom. Ukrajina je dakle predstavljena kao deo EU. I Ukrajina će tako postati deo francusko-nemačko-poljsko-ukrajinskog koridora, koji je Bžežinski predlagao još 1997. kako bi se izazvali Rusija i njena ZND. [5]

PREKRAJANjE AZIJE I MAPA PODELjENE RUSIJE

Podelom Ruske Federacije bi se, naglašava Radio Slobodna Evropa, svako suparništvo Vašingtona i Moskve zauvek okončalo. Najironičnije je to što se navodi da će se tek uništenjem Rusije stvoriti multipolarni svet, bez obzira što će Amerika biti najjača sila, ali, pored EU, i vidno oslabljena nakon rata sa Rusijom.

Tekst prate i dve mape koje ocrtavaju evroazijski prostor i svet nakon uništenja Rusije. Štaviše, ni autor ni njegove dve mape ne pokazuju promenu granica na Krimu, označavajuči ga kao ukrajinsku zemlju, a ne rusku. Od zapada ka istoku, napravljene su sledeće promene u geografiji Rusije:

– Rusku oblast Kalinjingrad će anektirati Litvanija, Poljska ili Nemačka. Kako god da bude, ona će postati deo proširene Evropske unije;

– Istočna (ruska) Karelija, uz Sanktpeterburšku i Lenjingradsku, zatim Pskovsku, Novgorodsku i Murmansku oblast će biti pod uticajem Finske, ili će možda čak biti deo Velike Finske. Iako je u pisanoj formi Arhangelska oblast navedena kao deo te celine, na mapi se to ne vidi, verovatno greškom;

– Južni administrativni distrikti Sebeški, Pustoškinski, Neveljski i Usvjatski, kao i zapadni administrativni distrikti Demidovski, Desnogorski, Duhovčinski, Kardimovski, Kislaviški, kao i cela Smolenska oblast i centralni administravni distrikt, biće uključeni u Belorusiju. Delovi Smolenske oblasti biće nova granica između Belorusije i pokidane Rusije;

– Kavkasku konfederaciju, koja će biti pod uticajem EU, činiće Severni kavkaski federalni distrikt, koji će sačinjavati republike Dagestan, Čečenija, Severna Osetija – Alanija, Stavropolj – Kraj, kao i Karakaj-Čerkeska i Kabardino-Balkarska republika;

– Celokupni Južni federalni distrikt Rusije, dakle Volgogradska, Rostovska i Astrahanska oblast, kao i republike Kalmikija, Edgeja i dr., će ući u sastav Ukrajine. To znači da će Ukrajina deliti granicu sa Kazahstanom i da će Rusiji biti uskraćeni resursi Kaspijskog mora i granica sa Iranom;

– Ukrajina će takođe preuzeti Belgorod, Kursk, Brijansk i Voronjež, odnosno najnaseljeniji deo Rusije;

– Sibir i Daleki istok će se takođe otcepiti od Rusije. U tekstu se dalje navodi da će Sibir i veći deo Dalekog istoka potpasti pod kineski uticaj ili će, zajedno sa Mongolijom, postati deo NR Kine, sve osim Sahalina;

– Rusija gubi i Sahalin (ili Karafuto na japanskom) i Kurilska ostrva, koja se uključuju u Sahalinsku oblast. Taj deo anektira Japan.

Na svom blogu je Sinčenko postavio tekst par dana pre nego što ga je Radio Slobodna Evropa objavio. [6]Tamo je još jedna slika koja i nije vredna pogleda – Rusija koju su rastrgli njeni susedi.[7]

SVET NAKON TREĆEG SVETSKOG RATA

Druga mapa oslikava svet nakon Trećeg svetskog rata, gde se vidi nekoliko nadnacionalnih država. Japan je jedini izuzetak. Druga mapa i nadnacionalne države se mogu ovako opisati:

– Kao što je pomenuto, EU se proširila i ima kontrolu na periferiji, na Kavkazu, u Jugozapadnoj Aziji i Severnoj Africi. To se sve događa u sklopu NATO Partnerstva za mir na terenu Mediterana, kao dijalog koji se odvija na političkom i vojnom nivou. To će biti plod Istočnog i Evromediteranskog partnerstva Evropske unije, takođe na vojno-političkom nivou;

– SAD će stvoriti nadnacionalni entitet čija će baza biti Severna Amerika. Tu se uključuju Kanada, Meksiko, Gvatemala, Belize, El Salvador, Honduras, Panama, Nikaragva, Kostarika, Kolumbija, Venecuela, Gvajana (Francuska Gvajana, Surinam, Gvajana) i čitavi Karibi;

– Od zemalja koje ne proguta Amerika će formirati svoju državu u užem delu Južne Amerike, gde će dominirati Brazil;

– Neku vrstu entiteta u Jugozapadnom Azijskom bloku će formirati Avganistan, Pakistan, Irak, Iran, Jordan, Saudijska Arabija, Kuvajt, Bahrein, UAE, Jemen i Oman;

– Isto to će se desiti u Južnoj Aziji, gde će se udružiti Indija, Šri Lanka, Bangladeš, Mjanmar, Nepal, Butan i Tajland;

– U regionu Australije i Okeanije će se okupiti Filipini, Malezija, Indonezija, Singapur, Brunej, Istočni Timor, Papua Nova Gvineja, Novi Zeland, kao i pacifička ostrva. Državom će dominirati Australija;

– Pošto će Severna Afrika biti pod kontrolom EU, ostatak Afrike će se ujediniti pod vođstvom Južne Afrike;

– Superentitet Istočne Azije će se sastojati od delova Rusije, Indokine, Kine, Korejskog poluostrva, Mongolije i postsovjetske centralne Azije. Tu će prevladati Kinezi i vladaće se iz Pekinga.

Iako se članak koji je Slobodna Evropa objavila na prvi pogled može okarakterisati kao neostvariv, trebalo bi prvo postaviti određena pitanja. Prvo, odakle autoru takve ideje? Da li je taj plan za budućnost skovao neko iz SAD ili EU, direktno ili indirektno? Drugo, odakle je autor prikupio informacije kad je stvorio ovakvu viziju sveta posle rata? Autor se svakako oslonio na nacrt podele Rusije od Bžežinskog. Tekst uključuje mape na kojima periferija EU počiva na prostorima Severne Afrike, Bliskog Istoka i Kavkaza. I ti prostori su obojeni svetlo plavom, a ne tamnijom nijansom, kojom je obeležena EU. Iako se članak Slobodne Evrope definitivno odbacuje, ne treba zaboraviti da Japan i dalje traži Sahalinsku oblast i da su SAD, Turska i Saudijska Arabija podržavale separatističke pokrete u Južnom federalnom i Severnom kavkaskom distriktu.

UKRAJINIZAM

Radio Slobodna Evropa izveštava u duhu ukrajinizma, koji i nije vredan pomena. Ali Nacije su izgrađene tako što su ih gradili i održavali kolektivi i pojedinci koji su stvoreni za tako nešto. Postoje mahinacije kojima pokušavaju da se izgrade ili sruše nacije i grupe na postsovjetskom prostoru i Bliskom Istoku. To se može nazvati „plemenskom manipulacijom“ u sociološkom i antropološkom žargonu ili, u političkom žargonu, ispadanje iz Velike Igre. U tom kontekstu, ukrajinizam su podržvali antiruski elementi više od sto godina, prvo pod okupacijom Austrijanaca i Nemaca, zatim Poljaka i Britanaca, a danas Amerike i NATO.

Ukrajinizam je ideologija, koja zahteva novi pogled na falsifikovanu istoriju, u kojoj se na Ukrajince gleda kao na odvojenu naciju. Ukrajinizam je politčki projekat, u kome se teži da se negira istorijska jedinstvenost istočnih Slovena, kao i geografski koreni i istorijski kontekst između Rusa i Ukrajinaca. Drugim rečima, ukrajnizam traži da se prestane tražiti razlika između Rusa i Ukrajinaca zato što su ta dva naroda različita već sama po sebi.

* * *

Rusija je uvek nastojala da se digne iz pepela, o čemu može da svedoči istorija. Bilo kako bilo, Rusija će se održati. Dok god raznličiti narodi Rusije budu stajali pod jednom zastavom za svoju domovinu, njima niko neće moći ništa. Rusija je preživela katastrofalne ratove i invazije. I nadživela je svakog neprijatelja. Mape i granice mogu da se menjaju, ali Rusija će ostati.

——————————————-

[1] Zbigniew Brzezinski, The Grand Chessboard: American Primacy and Its Geostrategic Imperatives (NYC: Basic Books, 1997), p.202.
[2] Ibid.
[3] Дмитро Сінченко [Dmytro Sinchenko], В очікуванні Третьої світової війни. Як зміниться світ, [Waiting for World War III: How the World Will Change], Радіо Вільна Європа/Радіо Свобода [Radio Free Europe/Radio Liberty], September 8, 2014.
[4] Всеукраїнської ініціативи Рух державотворців, [Ukrainian Initiative Statesmen Movement] Стратегія зовнішньої політики, [Foreign Policy Strategy] Рух Державотворців: втілимо мрії в життя [Statesman Movement: Chasing Dreams/Visions]. Accessed September 9, 2014.
[5] Brzezinski, The Grand Chessboard, op. cit., pp.85-86
[6] Дмитро Сінченко [Dmytro Sinchenko], В очікуванні Третьої світової війни. Як зміниться світ, [Waiting for World War III: How the World Will Change], Дмитро Сінченко (Блоґ) [Dmytro Sinchenko {blog}], September 2, 2014.
[7] Ibid.

visoko obrazovanje po ugledu na najprestižnije svetske obrazovne ustanove, po povoljnim uslovima.
školarina na 10 mesečnih rata!

Zakaži besplatne konsultacije sa našim stručnim kadrom